Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Animalia -> phylum Chordata -> classis Reptilia

Takson

Taksonomska kategorija

ordo

Latinski naziv

Squamata

Srpski naziv


Opis taksona

U ovaj red spadaju gmizavci čije telo je pokriveno krljuštima i obuhvata guštere i zmije. Gušteri predstavljaju veoma brojnu grupu gmizavaca. Svi imaju telo prekriveno krljuštima, pokretne očne kapke i dva para udova, koji su kod nekih vrsta manje ili više zakržljali. Nekoliko puta godišnje oni odbacuju periferni rožni pokrivač (srpski naziv je "svlak" ili "košuljica") i to iz jednog dela ako je jedinka zdrava. U okolnostima nagle promene telesne težine dešava se i vanredno odbacivanje perifernog rožnog omotača. Gušteri imaju sitne istovetne zube i u gornjoj i u donjoj vilici. Kod mnogih vrsta postoji fenomen odbacivanja dela repa radi spašavanja od predatora i sposobnost regeneracije istog. Polni dimorfizam postoji kod mnogo vrsta guštera. Mužjaci imaju parne kopulatorne organe - hemipenise, pomoću kojih ubacuju spermu u telo ženke. Prilikom svakog oplođenja mužjak koristi samo jedan hemipenis. Oplođenje je unutrašnje, a ženke polažu kožnata jaja u mikrostaništa gde je vlažnost vazduha konstantna i optimalna za razvoj embriona. Kod nekih vrsta prisutna je ovoviviparija, pojava da ženka zadržava oplođena jaja u telu, ne razvija se spoljašnji kožni omotač jajeta, već su embrioni obmotani providnom unutrašnjom jajnom opnom i tako se i rađaju. U roku od nekoliko minuta nakon izbacivanja iz tela majke, novorođeni mladunci vrhom njuške treba da probiju tu opnu i oslobode je se, inače im preti smrt od isušivanja u spoljašnjoj sredini. Gušteri su uglavnom mesožderi, mada ima i vrsta koje se povremeno ili stalno hrane biljnom hranom. Pojedine vrste imaju dug i lepljiv jezik koji izbacuju u spoljašnju sredinu da bi uhvatili plen -leteće insekte. Zmije su specifična grupa gmizavaca koja se razvila od jedne grupe guštera - porodice varana. One su bez ekstremiteta ili sa veoma zakržljalim ostacima zadnjih ekstremiteta i imaju srasle, providne očne kapke. Raznovrsne su u pogledu veličine tela, obuhvatajući od patuljastih do veoma krupnih formi. Naseljavaju skoro sve predele zemljine kugle osim ekstremno hladnih, kao što su tundre i predeli večnog snega i leda. Većina vrsta vodi suvozemni način života, ali postoje i akvatične grupe vrsta koje većinu života provode u vodi, neke u morima i okeanima, a neke u rekama i slatkovodnim stajaćicama. Neke vode pretežno podzeman način života, a neke žive pretežno na drveću (arborealne). Zmije imaju niz adaptacija, a jedna od njih je i prisustvo, kod određenih vrsta, otrovnih žlezdi u gornjoj vilici na koje se nadovezuje jedan par otrovnih zuba. Otrov varira od blago toksičnog do smrtonosnog. Zmije takođe periodično odbacuju periferni deo rožnog omotača u formi "svlaka" ili "košuljice". Mužjaci takođe poseduju hemipenise i oplođenje je unutrašnje. Ženke polažu jaja sa spoljašnjom kožnatom ovojnicom u vlažnu sredinu ili, kod nekih vrsta, zadržavaju embrione u telu, obmotane samo providnom unutrašnjom jajnom opnom i rađaju potpuno formirane mladunce koji se, u roku od nekoliko minuta, oslobađaju ovojnice. Briga o potomstvu nije karakteristična za zmije i poznata je samo za nekoliko vrsta koje legu jaja u gnezda koja aktivno čuvaju. Zmije su grabljivci i plen ubijaju ili davljenjem ili putem otrovnog ujeda.
Autor: Ana Paunović & Jelka Crnobrnja-Isailović