(Sin. Asteraceae.) Jednogodišnje ili višegodišnje zeljaste biljke i polužbunovi, ređe žbunovi, lijane ili nisko drveće (do 30 metara i više), ponekad podsećaju i na sukulente. Halofite, epifite, močvarne i akvatične biljke. U floemu se nalazi sistem višečelijskih mlečnih cevi, koje sadrže mlečni sok bogat terpenima ili sistem šizogenih uljanih kanala. Sekundarno debljanje je dobro razvijeno, iako je većina zeljasta. Listovi su naizmenično raspoređeni, ređe naspramno i pršljenasto; prosti su ili raznoliko deljeni. Cvetovi u gustim racemoznim glavicama, sa 1 do puno sedećih cvetova na zajedničkoj cvetnoj osnovi. Glavice često prepokrivane involukrumom, koji se sastoji iz jedne ili više nizova brakteja. Ponekad su glavice grupisane u sekundarne cvasti sa sekundarnim involukrumom. Cvetna loža pretežno ispunjena, katkad šuplja ili skroz udubljena, ± koturasto proširena, valjkasta ili loptasta do kupasta, sa ili bez palja, koje su predstavljene kao čekinje ili kao ljuspe, retko prelaze u listiće involukruma. Glavice su homogamne ili heterogamne; u homogamnim cvetovi su dvopolni, dok su kod heterogamnih perfireni jezičasti cvetovi ženski, a središnji dvopolni ili funkcionalno muški. Čašica nikada u obliku listova – nedostaje ili postoji u vidu kožastog ruba, najčešće ostaje postfloralno i služi prilikom letenja zrelih plodova. Čašična cev, zajedno sa bazom krunice, je u potpunosti srasla sa plodnikom, dok su slobodni režnjevi preobraženi u papus. Krunica ili pravilna, cevasta, po obodu sa četiri do pet zubaca (podfam. Tubulifloreae DC.) ili zigomorfna sa kratkom cevi, a obod produžen u linearni jezičak (podfam. Ligulifloreae DC.), ovaj na vrhu sa 5 zubaca, retko sa 1 ili 2 režnja. Prašnika 5, srasli sa krunicom, naizmenično postavljeni u odnosu na režnjeve krunice; filamenti obično slobodni ili katkad srasli u cev. Antere, pri osnovi često strelaste ili sa nastavkom, sa dva okca, prema unutra se otvaraju, međusobno srasle u cev, koja opkoljava stubić. Polenova zrna troćelijska, tri-kolporatna. Tučak iz dve karpele, stubić terminalan, sa dva žiga (najčešće se razvajaju nakon cevi antera), sa kratkom cevastom ili diskoidnom nektarijom pri osnovi. Plodnik podcvetan, sa jednom komorom i jednom uspravnom jajnom ćelijom pri osnovi. Plod je suva ahenija (cipsela), često sa stalnim papusom, jako retko koštunica sa sočnim perikarpom. Seme sa pravim, uljanim embrijonom i veoma tankim, zakržljalim endospermom. Rezervna materija je inulin, bez iridoidnih jedinjenja.
Porodica glavočika obuhvata preko 20.000 vrsta, kosmopolitskog rasprostranjenja i široke lepeze vegetacijskih formi.
Autor: Goran Tmušić
|
|
