|
Latinski naziv
|
Pseudepidalea viridis (Laurenti, 1768)
|
|
Srpski naziv
|
Zelena krastača
|
|
|
|
Zelena krastača je dužine do 12 cm. Nastanjuje staništa u rasponu od močvara i šuma, preko stepa do polupustinja i pustinja. Može se naći i u staništima s izrazitim antropogenim uticajem kao što su parkovi, gradovi, vrtovi i polja. Ima je i na visokim planinskim vrhovovima i do 2.000 m. Njene srebrnastozlatne oči imaju vodoravnu zenicu. Iza očiju nalaze se uočljive nakupine otrovnih žlijezda u obliku kratke pruge -parotidne žlezde, koje luče otrovan sekret koji služi za odbranu od neprijatelja. Zadnji ekstremiteti su im relativno kratki. Kvržičasta koža je svetla sa jasno izraženim tamnim zelenim mrljama. Mužjaci imaju zvučne mehurove ispod grla i manji su od ženki. Mužjaci zovu iz vode, dugačkim melodičnim i oscilirajućim „r-r-r-r-r-r.......“. Razdoblje parenja je u kasno proleće. Ženka polaže jaja, a mužjak ih pritom oplođuje. . Crnosmeđa jaja su u dugačkim trakama omotanim oko vodene vegetacije ili položenim na dno, najčešće poslagana u dva reda. Ženka položi do 2.000-4.000 jaja. Zelene krastače su najaktivnije u sumrak i noću, a kreću se obično hodanjem ili u kratkim skokovima. Polnu zrelost dostižu za oko 3 godine. Dožive 7-10 godina u prirodi. Predstavljaju plen za neke vrste gmizavaca, ptica i sisara.
Autor: Ana Paunović&Jelka Crnobrnja-Isailović
|
|
|
IUCN crvena lista - Kategorija LC; Direktiva o staništima EU - Annex IV; Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Annex I; Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva;
|
|
|
Aleksandar Simović, Gabor Mesaroš
|
|
|
|
