Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Asterales -> familia Compositae

Vrsta

Latinski naziv

Centaurea diffusa Lam.

Srpski naziv

Beli različak


Opis vrste

Dvogodišnja ili kratkotrajno višegodišnja vrsta, 20-100 cm visoka, sa jakim korenovim sistemom. Iz semena se prvo formiraju niske rozete listova i biljke ponekad ostaju u ovom obliku od jedne i do nekoliko godina. Habitus odrasle biljke: stabljike su uspravne, 10-60 cm visoke, vrlo razgranate, nagnute, pokrivene kratkim, krutim dlakama. Ima dve vrste listova – dugo, otpadajuće (listopadno) bazalno koje čini rozetu i kraće, lišće stabljike. Prvo je sa lisnom drškom, 3-8 cm dugo i 1-3 cm široko, podeljeno u uske, dlakave segmente. Gornji listovi, na manjim drškama, rastu naizmenično raspoređeni na stabljici, manji su i slabije deljeni, teže da prema glavicama pređu u listiće-srasle s drškom. Cvetne glavice imaju oblik široke vaze (urne), visoke su do 2 cm, stoje usamljene ili u grupama od 2-3 na krajevima grana. Brakteje glavica (filarije, čašične ljuspe) su žućkaste sa smeđom marginom, ponekad pegave, čupave-resaste sa strane, a završavaju sa vitkim čekinjama ili bodljama dugim 1-5 mm. Kao i kod svih kompozitnih vrsta (Asteraceae – složenocvetnice) ima dvaju tipova cvetnog pokrivača: zrakasto krunično cveće na obodu i cevasto unutar diska. Latice su bele, roze ili ljubičaste kao lavanda (ne variraju već ih ima svih boja na istim primercima, deluje da pobele kad su stare). Cveta u julu. Ahenije 2-3 mm duge, svetlosmeđe do crne, maljavost ± odsutna ili su prisutne samo čekinje kraće od 1 mm.
Od različaka iz istog botaničkog agregata najteže se razlikuje od umrljanog (Centaurea biebersteinii) a sa njim i hibridizuje.
Biljka je izrazito stepskog karaktera, voli otvorena staništa ali na kultivisanom i agrarno uznemiravanom zemljištu ne opstaje. Dobro trpi sušu, dok nadolazeću periodičnu ili visoku podzemnu vodu ne. Opasan je i ekološki kompetitivan korov koji se iz svoje južne prapostojbine (Mala Azija, Balkan, južni deo bivšeg Sovjetskog Saveza, naročito Ukrajina i Krim) raširio po celom umerenom podneblju. U Evropi autohton je u Rumuniji, bivšim Jugoslovenskim republikama, u severnoj Italiji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, u Siriji i po istočnoj obali Mediterana. U ostalom delu sveta (npr. Poljska, SAD) invazivno se širi putem saobraćaja, uz puteve i pruge, importovanim semenom poljoprivrednih kultura, kao i vodenim putem (npr. kanali). Stoka ga nerado jede, i izbegava njime zaražene pašnjake.
Autor: Jožef Dožai


Galerija slika
[ Ne postoje slike za izabranu vrstu. ]


Status zaštite vrste

Mestimično invazivna vrsta


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović


Smrtovnice Osmrtnice