Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Asterales -> familia Compositae

Vrsta

Latinski naziv

Centaurea solstitialis L.

Srpski naziv

Letnji različak, brmbelj, hrbut, bodljikava zečina


Opis vrste

Jednogodišnja ozima (ponekad i dvogodišnja) 1-2 m visoka biljka, s trnovitim glavicama koje nose žute kompozitne cvetove. Stabljike su uspravne, granaju ± od baze ili odmah iznad. Osnova listova pruža se silazno-krilato niz stabljike. Lišće je sivo do plavkastozeleno, gusto prekriveno finim, belim, pamučnim dlačicama. Glavice jajolike, trnovite, usamljene na vrhu stabljike, sa diskovima žutih cvetova. Ovojnica (involukrum) 12-18 mm duga s jednom dugom središnjom bodljom i s dva ili više parova kraćih bočnih bodlji. Skalasti čašični listići su ± gusto pokriveni pamučastim dlakama s tamnim mrljama u bazi kičme. Središnje čašične bodlje su 10-25 mm duge, žućkaste, dok se bočne javljaju u parovima na bazi centralne kičme. Krunični listići (latice) su žuti, 13-20 mm dugi. Cvetanje: VI-VIII. Cvet je medonosan i rado ga posećuju pčele i bumbari koji ga oprašuju, od čega zavisi produkcija semena, iako su ženski i muški cvetovi na istoj biljci. Plod beo papus sa krilatim semenjem (ahenija), ali donosi i semenje bez papusa. Heliofit je i otporan na sušu, osenčenost ne trpi.
Invazivna korovska biljka novijeg porekla. Pojavila se u srednjoj Evropi s juga-jugozapada, putem saobraćaja najpre uz pruge i puteve (seme se transportuje u velikim količinama u podvožju vozila), a kasnije prenešen od stoke i na pašnjacima – u Vojvodini zasad sporedično. Poreklom je iz mediterana ali je unesen u sva umerena podneblja pa ga ima na svim kontinentima. Štetu nanosi nagomilavanjem na pašnjacima koje zbog trnovitosti biljke stoka izbegava. Zapaženo je da konji koji su se hranili ovom zečinom razboljevaju i ugibaju. Ovce pasu mlade biljke pa efektivno redukuju brojnost, a koze su u stanju da pojedu i suvlje primerke sa bodljama. U Evropi vrsta ima desetak prirodnih štetočina koje se njom hrane ili koje na njoj parazitiraju, uključujući dvokrilce i muve, bube surlaše i jednu gljivu. U Srbiji stoga nije potrebno primeniti posebne mere zaštite i hemijska sredstva protiv ove vrste.
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste

Mestimično invazivna vrsta


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović